Problem je u tome kako gledamo na problem

Creative Solutions

 

Ajnštajn je rekao da količina energije koju uložimo u kreiranje nekog problema je nekoliko puta manja od količine energije koja će nam biti potrebna da rešimo problem.

Možda zato danas imamo više problema nego rešenja, jer kada pogledamo oko nas uočljivo je da postoje problemi u čije stvaranje smo kao društvo uložili mnogo energije, a koje pokušavamo da rešimo sa manje energije nego što je stvarno potrebno. Gde god se okrenemo postoji neki društveni problem (hajde da ih nazovemo tako jer smo ipak mi neko društvo). Dovoljno je da pogledamo oko nas, ne moramo da idemo globalno, ali i ti globalni utiču na nas.

Bez obzira na postojanje velikog broja nevladinih organizacija i društveno odgovornih „kampanja“ koji bi trebalo da ukažu na svesnost o veličini i broju društvenih problema, voleo bih da postavim jedno pitanje:

Koliko smo stvarno svesni da više proizvodimo problema nego rešenja?

Da li je dovoljno da biznis ima odeljenje za CSR ili bi možda „novo“ rešenje bilo da je ceo biznis tako postavljen da ukljućuje kompletno društvo, a ne samo par zaposlenih koji su zaduženi da podržavaju, ne i aktivno učestvuju u rešavanju nekog društvenog problema. 

Predlažem da se ne igraju više tržišne utakmice u kojima pobeđuje jedan proizvod drugi zbog dizajna, pakovanja, cene, advertisinga, brendinga, biznis modela… već da svi težimo zajedno napretku društva, može?

Ja vidim u tom novom modelu ROI za sve koji učestvuju u širem biznis modelu.

Return on Inspiration. Return on Idea, Return on Innovation, Return on Involvement, Return on investment – to bi mogli nazvati novim modelom izobilja. Biznis model u kojem aktivno učestvuje cela zajednica a ne čeka se samo CSR trenutak, koliko god da je CSR danas postao generator prikupljanja sredstava za rešavanje društvenih problema. To, verujem da nije više dovoljno. Dokaz za to potražite u odnosu između biznis investicija i količine sakupljenjih „donacija“.

Naravno, uvek možemo da se vratimo opšte prihvaćenom modelu oskudice u kojem je bitan samo jedan ROI – return on investment. Što većina danas u biznis i radi.

Biznis danas treba 100% da bude društveno odgovoran i aktivan kroz zajednicu. I to kroz biznis modele u kojima su ključni partneri svi a ne samo vlasnici kapitala.

Pravi trenutak je da biznis krene u „PR kampanju“ kojom priznaje da je doprineo stvaranju velikog broja društvenih problema i da promoviše da će sa nekoliko puta većom energijom i kapitalom krenuti u njihovo rešavanje, nego što je uložio u njihovo stvaranje do sada.

Ne samo biznis već i sve u vezi sa njim direktno ili indirektno treba da postane generator rešenja a ne problema. 

Super je što imamo razvijen NGO sektor i donekle svest o problemima u zajednici, ali je primetno je da je sve još uvek na nivou „promocije“ i „PR aktivnosti“.  Redovno komuniciram sa predstavnicima NGO sektora i njima je održivost glavni problem. Zašto? Jer nisu deo biznis modela. Nije uspostavljena međuzavisnost sa institucijama i biznisom, već samo zavisnost od istih u kojoj se oslanjaju na usvojene budgete. 

Takav pristup društvenim problemima je u stvari samo još jedan oblik modela oskudice u kojem se samo skreće pažnja na postojanje problema , dok se rešenja veoma retko dešavaju.

Zamislite sledeću „društvenu akciju“ kompanije koja želi da uloži i novac i energiju u rešavanje problema a ne u njihovo generisanje.

Da odvoje novac ne da sponzorišu već da investiraju.

Da ne definišu budget za CSR već da planiraju investiciju za uključene zajednice u njihov biznis model.

Da umesto konkursa za dodelu finansijskih sredstava u kojem procenjuju ideje koje će da podrže, podele deo sredstava određenom broju NGO koje će da pičuju za investiciju i uspostavljanje međuzavisnosti.  Društvo kao ključni partner, jednako bitan kao i vlasnik kapitala!!!

Kada pitam prijatelje i saradnike u NGO sektoru, šta im najviše nedostaje za njihov rad. Osim novca (vratićemo se kasnije njemu), nedostaje im REZONANTNOST sa zajednicom i biznisom!!!. Projekti im ostvare vidljivost zahvaljujući dobro odrađenim odnosima sa javnostima, ali sve je samo jedan mali kružni ciklus koji traje određen period i posle kojeg sve moraju ispočetka. Dakle, nedostaje im spiralnost. Učestvovanje zajednice.

Tu se vraćamo na novac. Takođe nemaju dovoljno novca za rešavanje problema. Pa naravno, da nemaju dovoljno novca koliko je potrebno za rešavanje problema kada znamo da je problem nastao sa mnogo većom količinom novca.  

Mada postoje ideje koje zahvaljujući usmeravanju svih postojećih resursa i alokacijom „budgeta“ mogu mnogo više da postignu.

Evo, javne promocije jedne „TSI“ ideje za CocaCola-u, koja ove godine slavi 50 godina rada u Srbiji.

Naziv „total social impact“ ideje: „Crveno na radost“. 

Verujem da razmišljaju o budgetu za obeležavanje godišnjice. Agencije planiraju kampanje sa kojima će da „pičuju“ da dobiju određene budgete (model oskudice). NGO sektor i ostali će možda sačekati neki konkurs povodom obeležavanja godišnjice. I to je oket, ako želimo da samo ukazujemo na postojanje problema.

Na trenutak razmislite o potencijalu koji Coca Cola ima u zaposlenima. O njihovim ulogama u zajednici. Svako od njih ima neku svoju drustvenu ulogu i svest o postojanju određenog društvenog problema. 

Zamislite da samo 100 zaposlenih, „verujućih“ u njihovu aktivnu ulogu u rešavanju društvenih problema (koliko god oni bili mali ili veliki), svake nedelje po svom izboru provedu dva sata u društvu u svom okruženju. Pomagajući invalidu da prošeta. Baki da skuva ručak. Deki da odigra partiju šaha. Učeći decu strani jezik. Lična pozitivna društvena devijacija.  

Zatim da tih 100 verujućih zabeleže #crvenonaradost trenutke mobilnim telefonom i tako generišu content koji je „storytelling“. Lako je izračunati količinu „sadržaja koji živi u društvu“ koji može da nastane.

Deo budgeta može da se usmeri upravo na ta dva sata društveno korisnog rada za sve one zaposlene koji žele da učestvuju u realizaciju „total social impact“ ideje koja može da postane „social movement“.

Naravno, bez logotipa, ali sa obaveznim „crvenim detaljem“. Zato se akcija i zove „Crveno na radost“. Akcija koju pokreću zaposleni kompanije CocaCola, a koja sa potrošačima postaje „Pokret na radost“. Društveno odgovorni pokret u kojem svako od nas donosi odluku da posveti deo svog vremena da pomogne „prvom pored sebe“ sa kojim živi u društvu a kojem je potrebna pomoć.

Društveno odgovorni „storyliving“ umesto Društveno odgovornog oglašavanja.   Rešavanje problema umesto ukazivanja na problem. 

 

Naravno, ideje koja nisu samo CSR projekat i imaju šansu da postane „totalni social impact“ a ne samo „PR akcija“ tek treba da dobiju svoj tržišni prostor. Za to je zadužen biznis a ne NGO sektor. Biznis treba da pozove NGO i institucije da postanu ključni partner u njihovom biznis modelu a ne samo povremeni promoteri dela vrednosti koje biznis promoviše, zaboravljajući da upravo zbog energije potrebne za rešavanje društvenih problema ne treba više da se razdvajaju društvene vrednosti od ekonomskih vrednosti.

Samo sa „total social impact“ idejama koje uspostavljaju pozitivnu društvenu međuzavisnost između biznisa i društva može da se ostvari željena rezonantnost u vezi nekog društvenog problema i da se desi rešenje istog.

Samo biznis može da konkretno reši društvene probleme o kojima govorimo svakodnevno. Investirajući a ne donirajući.

Još jedna “total social impact” ideja.

Social Call Center

Ideja kojom se vraća dostojanstvo osobama sa invaliditetom.

Zahvaljujući tehnologiji, kompanije mogu da naprave “social call center” u kojem rade upravo takve osobe ali od kuće. Kvalitetan “assessment” putem kojem bi se napravile procene radne sposobnosti i uz pomoć edukacije i tehnologije kreiranje usluge koja na tržištu je potrebna. Ako ne mogu da se kreću, sigurno mogu da se jave na telefon i da pruže informacije koje su potrošačima potrebne i da tako ostvare dobit i za sebe i kompaniju, zar ne?

Dakle, ako i jeste problem sa novcem, a zbog toga i sa idejama, jer sam biznis donirajući a ne investirajući ograničava proces stvaranja potrebne energije za rešavanje društvenih problema, potrebno je povećati svest ne samo o postojanju društvenih problema, već i svest o tome da postoji dovoljno kapitala u posedu biznisa koji može da se oplodi kroz rešavanje upravo problema koje je uglavnom biznis i napravio, zar ne?

Da uprostim na jezik koji razumeju biznismeni, molim bez ljutnje.

Zarađujte od rešavanja društvenih problema ali ne kroz donacije već kroz investicije. 

Zaraditi možete i kroz uštede zar ne?

Energetska efikasnost je takođe jedan od “društvenih problema”.

Kako sam ovaj tekst započeo sa energijom, biću slobodan da završim sa idejom koja je u stvari generator “energetskih ideja” sa kojima može da se ostvari profit.

Greenstorming. – Kreativna zelena radionica.(autorska radionica)

https://www.slideshare.net/aleksandarsgrbovic/green-storming

Iskreno verujem da će podizanje društvene i biznis svesti na nivo u kojem se kreira nov model izobilja i fokus na uspostavljanje pozitivne društvene međuzavisnosti u kojom smo svi ključni partneri u jednom kvalitetnom biznis modelu kreirati potrebnu energiju da rešimo aktuelne društvene probleme i izbegnemo neke nove.

Hajde da svi učestvujemo u ukazivanju biznisu da vidi sebe drugačije.

Kao investitora a ne kao donatora.

Da promovišemo međuzavisnosti i borimo se protiv zavisnosti.

Da znamo za više ROI značenja osim kao do sada samo za jedno. (Moj favorit među novima je ROI- return on involvement)

Da stvorimo nekoliko puta više energije koja nam je potrebna da rešimo današnje probleme nego što je bilo društvo potrebno da ih napravi.

Samo tako nećemo imati nove probleme već samo željena rešenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *