In the box & out the box thinking ili Razmišljanje „van kutije“ u svetu koji je „u kutiji“)

ideas3

ideas3

Energija kojom smo napravili neki problem je nekoliko puta manja od energije kojom problem treba da rešimo- izjavio je Albert Ajnštajn. Naravno da je u pravu jer sve što stvaramo ima svoju masu i energiju. Ako zamislimo da “ problem“ koji je nastao ima svoju masu, da bi ga pokrenuli biće nam potrebna energija i znanje koje su veće od energije i znanja koje smo imali kada smo ga napravili inače ćemo „stajati u mestu“.

Mnogi potrebu za tom novom energijom da se stvari pomere unapred zovu „out the box thinking“ što je oket jer treba da se izmestimo od problema i da ga sagledamo iz nekog drugog ugla. Međutim, za sagledavanje problema iz nekog drugog ugla potrebna je ne sam želja, već i znanje, energija i neke nove navike, da bi to sagledavanje bilo ispunjeno sinergijom umesto kompromisima.

Verujem da većina vas zna za čuveni problem sa devet tačaka

 

 

 

koji se uzima kao jedan od glavnih vizuelnih elemenata da se ukaže na razmišljanje „van okvira“ i “ izvan kutije“.

I siguran sam da ste probali, na različite načine, neko odmah uzimajući papir i olovku, drugi zamišljajući rešenje u glavi, sve dok vam neko nije pokazao ili dok niste rešili, pokušavajući da kretanjem uvek od različite tačke rešite zadatak. 

Onda vam je neko pokazao rešenje (neki su i rešili)

 

 

I kod vas je to izazvalo „Aha“ momenat i svesnost da treba izaći van okvira.

Sada budite iskreni i odgovorite, kada ste se poslednji put setili devet tačaka i potrebe da se izađe izvan okvira dok ste rešavali neki problem. Da, bilo je lepo na predavanju ili „kreativnoj pokaznoj vežbi“ videti rešenje koje poziva na razmišljanje „van okvira“. Da li ste razmišljali kako to da primenite na postojeći problem koji se još uvek nalazi u „kutiji“ ili “ u okviru“?

Šta ćete reći ako vam kažem da isti problem može da se reši sa jednom duži i da postoje dva rešenja. (evo jednog, o drugom razmislite)

 

 

 

Lepo rešenje, zar ne? I ono je van okvira. Može da vas inspiriše ili motiviše na tren da razmišljate drugačije, ali ćete već sutra da se vratite vašoj „kutiji“.

Obično „out the box“ razmišljanje je poželjno da se „primeni“ kod kreiranja novih servisa, inovacija, generisanja novih biznis modela i sl, i to pod uslovom da su sve mogućnosti u samoj kutiji „iscrpljene“.

Posledica, koja može da od postojećeg problema napravi još veći je upravo napuštanje „kutije“ zbog njene težine i traženje rešenja u kreiranju neke nove „kutije“ koja će biti rezultat „out the box“ razmišljanja. Mogli bi takve situacije, slobodno da nazovemo „izlazne strategije“ umesto „strategije posvećenosti“ koja je osnovni element „out the box“ razmišljanja. Zato mnoge ideje koje su nastale „out the box“ imaju kratak vek „trajanja“.

Zato pre nego što se primeni „out the box“ ili se uopšte razmisli o njegovim vrednostima za neki problem , a da bi se izbegla situacija da njegova vrednost postane samo još jedna izlazna strategija za neki problem koja će zbog činjena kompromisa da dovede do stvaranja još veće problema, pa ćete se vremenom početi baviti primenom „out the box“ tehnika da bi rešili izgovor a ne da bi stvorili izazov,potrebno je posvetiti se postojećoj „kutiji“ i njenim mogućnostima.

Kao što postoji zadatak za „out the box“ tako postoji još lepši zadatak za „in the box“.

On glasi: Podelite vaš kvadrat na četiri jednaka dela na što više načina.

Koliko načina ste se već setili, a da nisu dijagonale i sredine?

Evo nekoliko „mogućnosti“.

Ovo vam je sigurno prvo palo na pamet. A ostale opcije?

Broj mogućnost podele vaše „kutije“ je beskonačno velik i zavisi isključivo od stepena vaše strategije posvećenosti i uočavanja vrednosti elemenata koji su već u „kutiji“, jer i u „kutiji“ može da se razmišlja „van kutije“.

Ostvarićete maximum od vaše postojeće „kutije“ ako joj razmišljanjem menjate njenu masu i energiju kretanja. Neko će to nazvati „out the box“ thinking. 

Retki su menadžeri koji znaju da prvo maximiziraju „kutiju“ pa da počnu da razmišljaju „van kutije“ a da to razmišljanje nije izlazna strategija već strategija posvećenosti. ******

Veoma je bitno da svest o „razmišljanju u kutiji“ i „razmišljanje izvan kutije“ ne budu samo trenutni „Aha“ momenat na nekom predavanju, već „Eureka“ kroz konkretno stvaranje vrednosti od značaja za celo društvo.

„Aha“ momenat je ništa drugo do kratkotrajni „pozitivan mentalni stav“ koji je došao spolja, dok „Eureka“ je stvar optimizma koji se deo ličnog razvoja po principu „iznutra ka van“. Na pozitivan mentalni stav deluju drugi, na optimizam delujete vi sami.

Ako već hoćete da razmišljate, onda razmišljate kao da „kutije“ nema, jer koliko god da volimo različite oblike okvira, takva vrsta razmišljanja će biti stvarno slobodna.

 

****** Neću navesti nijedno ime menadžera za koje znam da znaju kada stvarno treba „out the box“ da se primeni, prepoznaće se sami , posebno oni koji veruju da treba razmišljati kao da kutije nema uopšte.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *