Opet ste se upecali na klikbejt marketing, zar ne?

Bez obzira što umemo kao ljudi da budemo lakoverni, iskreno verujem da „klikbejt marketing“ koji su kao oblik content marketinga smislili svetski portali kojima je do kvantiteta a ne do kvaliteta, predstavlja nešto veoma loše za tržište.

 Zašto?

Jer vidljivost koja se dobija kao posledica želje za kvantitetom poseta nekog sajta guši rezonantnost brenda koja je posledica kvaliteta koji treba da nastane kao odnos posetioca sa sadržajem sajta. Posebno danas kada je kvalitetna informacija o nekom proizvodu nešto što kupac „konzumira“ pre proizvoda ili usluge.

Međutim, i naše tržište je zahvatila senzacija koju stvara „klikbejt marketing“. Transfer „prividnih vrednosti“ sa svetskih portala maximalno se implementira na domaćim portalima i u njihovim promocijama na društvenim mrežama. 

 Zagušenje naslovima tipa „Nećete verovati ..“, „Bićete šokirani „ , „ Onda je uradio ovo“ i slične „klikabilne površnosti“ verujem da počinje da nervira prosečnog potrošača. Čak i ako igramo na kartu lakovernosti, kada i pored toga što znamo da se iza nekog „klikbejt“ naslova krije „glupost“ ili „površnost“ ipak kliknemo na link, verujem da pada interesovanje za proizvode ili usluge, jer teško je iz površnosti ući i u „dublju“ poruku nekog brenda.

Siguran sam da dolazi do erozije brenda korišćenjem „klikbejt marketinga“ u kojem je poruka brenda i njegove priče o životu proizvoda u nekom desetom planu.

Naravno, marketing agencije, community menadžeri i internet portali „zloupotrebljavaju“ (nazovimo stvari pravim imenom) želje brendova za što većom vidljivošću na internetu.

Svakako im je lakše da prodaju „površnu vidljivost“ izgrađenu na lakovernosti tržišta. Međutim, pravi „content marketing“ je fokusiran na uspostavljanje „emotivne rezonantnosti“ brenda sa tržištem.

Pogrešno razumevanje „content marketing“ i spajanje „površne vidljivosti“ koju nudi „klikbejt marketing“ sa željom da uradi se i nešto na uspostavljanju „emotivne rezonantnosti“ dovelo je do „popularnosti“ još jednog oblika „content marketinga“ pod nazivom „ native marketing“.

 (primećujete da ima sve više različitih marketinga a nigde stvarnog marketinga, zar ne?)

Nisam bio lenj i okrenuo sam desetak telefona različitih agencija i internet portala predstavljajući se kao potencijalni klijent za „native marketing“.

Ubeđivanje mi je ličilo na prodaju „vatrene vode“ na Divljem zapadu, sa elementima „pljuvanja“ pojmova kao što su „odnosi sa javnostima“ i „oglašavanje“.

Dakle, ako sam dobro razumeo „native marketing“ je nešto između oglasa i odnosa sa javnostima što se uklapa u određeni ambijent na internetu.

Stvarno? Eto ispade da je „content marketing“ uspeo da pomiri i spoji „oglašavanje“ i „odnose sa javnostima“ na osnovu njihovih „negativnih karakteristika“.

 

Ja mislim da je to jedan „Frankenštajn Marketing“ ( uz svo poštovanje Frankenštajna). 

U najboljem slučaju „komunikaciona boza“.

 No, „klikbejt marketing“ i njegov trend ne znam dokle će trajati ali stvarno verujem da će se veoma brzo pojaviti internet portal koji će promeniti strategiju i bukvalno zabraniti „klikbejt marketing“ kao oblik promovisanja sadržaja i osloniti se na primenu i poštovanje prirodnih principa koji važe i za internet.

Pozitivna međuzavisnost koja traje duže od jednog klika.

Jedinstvenost sadržaja kojem se publika vraća.

Jednostavnost strukture sadržaja i pozicioniranja brendova.

Organizovanost u cilju kreiranja sadržaja koji živi na tržištu u svakom smislu.

Internet portal kojem će biti bitniji kvalitet od kvantiteta i siguran sam da će brzo imati svoju publiku sa kojom će brendovi uspostavljati ne samo vidljivost već i potrebnu emocionalnu rezonantnost.

 Marketing agencije i community menadžeri?

Niko im ne brani da koriste „klikbejt marketing“ da uspostave trenutan poslovni odnos sa klijentima koji nemaju vremena da se edukuju o razlici između vidljivosti i emocionalne rezonantnosti (mada je odgovornost na tome kod agencija i savetnika, ali…)

….Siguran sam da će zakonitosti tržišta i smanjenje svih ROI elemenata ( return of investment, return of idea) kod brendova kao posledica primene „klikbejt marketinga“ i „native marketinga“ dovesti do otrežnjenja i nove posvećenosti „storyliving communication“ pristupu za čiju će primenu mnogi morati da počnu da trče u širinu što se tiče znanja i njegove implementacije.

Neko će svakako reći, dok ima lakovernih biće i „klikbejt marketinga“ i time opravdati svoje postojanje i rad na stari način.

 Međutim, kada je u pitanju „content marketing“ i njegov razvoj, uvek će postojati primena samo tri njegova oblika u rukama ljudi:

a)      postojaće oni koji se pitaju šta je „content marketing“ i lagano gube svoje tržišne pozicije, zaboravljajući da je kreiranje dobrog sadržaja uvek bilo bitno za tržišni uspeh bilo kog proizvoda ili uspeha, dok je sada sve to zbog hiperprodukcije informacija samo „drugačije upakovano“ i treba izbeći „površnost“ u tome.

b)     postojaće oni koji prate posledice „content marketinga“ i kopiraju „trendove“ misleći da je to prava strategija. Pravdajući se uspesima koji se baziraju na formi bez suštine.

c)      Postojaće i oni koji kreiraju trendove „content marketinga“ bazirane na poštovanju prirodnih principa i koji znaju za vidljivost brenda ali im je fokus na uspostavljanju emocionalne rezonantnosti. (trend koji stiže je storyliving- tačnije on je tu od prve logorske vatre i prvog prepričavanja doživljaja nastalog u okruženju)

 

Danas „klikbejt marketing“ i „native marketing“ umeju mnogi da opravdaju i upakuju kao potrebu i prodaju ih na tržištu gde se generiše neverovatna količina informacija i bukvalno „prodaju strah od gubitka vidljivosti“ brendovima. Dokle? Ne znam…

Ali znam da će posledica „klikbejt marketinga“ i „native marketinga“ biti „hudini marketing“-

Potreba da se smisli neko novo komunikaciono čudo jer Frankenštajn je mrtav.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *