Kreativnost, Sudbina i njihova ćerka Ideja. (Prva priča od 1000 reči)

kreiraj

 

Dobro jutro,

 

Kakva je veza između ideje, kreativnosti, volje, sudbine?

 

Međuzavisna.

Snaga „kreativne“ volje je sudbina!

Koliko puta ste čuli ili i sami izgovorili „nemam volje za..“

Dovoljan broj puta da pomislite kako je to postala obavezna rečenica u današnjem društvenom ili ekonomskom okruženju.

Prvo pitanje za sve vas, sa voljom ili bez nje:

Koliko vas bi prošlo čuveni test sa slatkišem, bez obzira što se uglavnom radi sa decom, ( maršmelou test Voltera Mišela) u kojem se nudi da ako budete strpljivi dok se osoba ne vrati i  ako izdržite da nepojedete jedan kolač dobićete dva. Test koji je mnogo puta dokazao bitnost samokontrole i čekanja vrednosti. ?

Mnogi danas bi pojeli odmah kolač jer bi imali sumnju ili u povratak osobe ili u postojanost drugog kolača.

Kolač može da zamenite sa bilo kojom stvari i uvek će biti onih koji će uzeti vrednost odmah i onih koji će sačekati dodatnu vrednost. Razlika izmedju njih je velika. Prvi lagano gube volju … drugi grade volju..

Snaga volje je sudbina. Da li je to aksiom, teorema… Prihvatiti da je tako ili izvesti neki dokaz. Dovesti ga u sumnju možda?

Evo kontrolnog pitanja: Šta najgore može danas da vam se desi?

Odgovor na ovo pitanje većina će potražiti u drugima.,nikako u sebi.

Pravi odgovor na ovo pitanje glasi: Najgora stvar koja može danas da vam se desi jeste da ne uradite danas apsolutna ništa za sebe i za vama bitne ljude u okruženju u kojem živite

Oket.

Nemate volje ni da dalje čitate ovaj post.

Volja se gubi zbog ulaska u krug trenutnih vrednosti.

Stvara se tokom procesa kreiranja dodatne vrednosti.

 

Kada izgubite volju ne treba da tražite sebe,  već da počnete da izgradjujete sebe,  kreirate,  otkrijete kreativnu volju koja će postati vaša sudbina.

Kreativnost na delu.

Ali ne u funkciji proizvodnje izgovora, već u funkciji stvaranja izazova.

Toliko često čujem(o) „nemam volje da napravim nešto“, „nemam volje da pokrenem stvari“, „nemam volje da ostanem ovde“ i prosto je neverovatan skup „nemam volje“, kako brzo raste,.jer se upravo dešava nesposobnost čekanja vrednosti. Živi se „odmah i sad“. Izgovori se proizvode geometrijskom progresijom.

 

Lako se prepuštamo površnosti i prosečnosti.

Fokusiranost koja je generator stvarnosti se lagano gasi, samim tim i stvarnost se gasi.

 Naravno, većina i živi na kvantnim skokovima iz  i sa jedne površnosti na drugu i prihvatanjem prosečnosti., jer jednostavno ako svi koriste čekić onda je svaki izazov ekser i stvara se potreba da se zakuca i stavi u ravnu prosečnosti da ne viri.

Volja se gubi jer ima previše očekivanja i treba nahraniti Ego koji ima ozbiljan apetit. Ako očekivanja nisu odmah zadovoljena i ako je Ego gladan gubi se svaka nada za fokusiranost i kreiranje stvarnosti.

 Kao opravdanje izvlače se iskustva sa najmanje posledica i iznose se u javnost. Od toga se živi i tako krije gubitak volje u svakom aspektu života.

Dokazano je da postoje dva nivoa mozga.

Mozak koji doživljava iskustva i Mozak koji pamti iskustva.

Odnos izmedju ta dva mozga je ponekad brzoplet.

Sami sebe testirajte na bilo čemu

 Osetite kako događaj postaje doživljaj. Ako ne vidite mogućnost produženog dejstva doživljaja onda nemate volje za stvaranje dodatne vrednosti već samo je bitna trenutna vrednosti događaja.

Površnost na delu umesto fokusiranosti na delo.

 

Kreativnost je ljudska osobina. Zašto je onda svakodnevno potiremo i hvalimo se postovima na društvenima mrežama u kojima kažemo “ kreativnost je najvredniji resurs marketing agencije jer je redak“…

 

 Čemu takav post?

Zašto se kreativnost troši na kreiranje takvog posta ili sličnih?

 Kazaćete kako je to istina.

Naravno jer ste je vi kreirali!

Zaboravljate da je posedujete u svakom trenutku, ali eto nemate dovoljno volje da je koristite jer ne verujete u dodatnu vrednost.,već samo u trenutku sa kojom eto i danas funkcionišete.

Kreativnost je gorivo volje,  daje joj snagu i tako stvarate sudbinu.

Fokusiranost i kreativnost mogu da promene stvarnost 100%.

Naravno treba implementirati prirodne principe u svakodnevni život.

  1. a) Uspostaviti međuzavisnosti a ne zavisnost od nekoga ili nečega.
  2. b) Biti jednostavan a ne pojednostavljivati stvari.
  3. c) Organizovati se „iznutra ka van“

 

Biti voljan. da bi se stvorila dodatna vrednost.

Snaga „kreativne“ volje je sudbina za one koji veruju u sudbinu,u njeno kreiranje.

Da li, verujete?

 

Obično kreativnost povezujemo sa sposobnošću generisanja ideja, zaboravljajući koliko je pojam kreativnosti širok, I da je ideja samo dete kreativnosti o kojem treba brinuti.  Naučiti je da hoda, da jede, komunicira, da raste, oblačiti je za razne situacije, naučiti je da govori…

 

Međutim, eh to međutim u Srbiji…

 

Značaj ideje se definitivno potcenjuje u Srbiji, jednako od strane privrede kao i od onih koji su zaduženi za osmišljavanje i njihovu realizaciju (agencije posebno).

 

 Od agencija se dobijaju „brifovi“ u kojima se traži po deset predloga slogana, i raznih „ideja“ sa opravdanjem „jedna će se sigurno svideti klijentu“ i tako ćemo „nešto“ i prodati…Privreda troši neverovatne vremenske resurse za prezentovanja „ideja“ od strane „agencija“ sve u želji da „pronadju“ baš onu koja se „njima“ svidja.

 

Dugotrajan proces u kojem se brane pozicije i od strane privrede i od strane agencija.  Privreda hoće da im se svidi ideja, tj. vrednost odmah, dok agencija hoće da nahrani ego klijenta jednog i pređe na drugog, concept fast food-a, fast ideje, fast zadovoljstvo. 

 

Sve bi bilo drugačije kada bi se kroz kreativni proces upoznavali i umesto branjenja pozicija, uz jasnu svest o njenom postojanju, posvetili se definisanju zajedničkih ciljeva.

 

U cilju promovisanja značaja ideja i onih koji se bave osmišljavanjem i njihovom realizacijom želim da podelim sledeće značajne elemente koji su u vezi sa „idejama“, a koje lično koristim. (šerovanje i komentari su više nego dobrodošli)

  1. Koje vrednosti „ideja“ promoviše?
    2. Ko sve učestvuje u implementiranju „ideje“ i „kako“?
    3. Kojoj „publici“ je „ideja“ namenjena?
    4. Kako će „ideja“ da živi i „šta“ će sve novo stvoriti?
    5. Da li imate kritičnu masu verujućih u organizaciji?
    6. Da li „ideja“ u sebi sadrži odgovor na pitanje „zašto nešto radite“?
    7. I:inovativna.D:drugačija:E:empatična.J:jedinstvena :A:Arhitekta

Uvek treba imati ideju o ideji, zar ne?

p.s. nastavak o vezi kreativnosti, ideje i sudbine sledi.

Hvala!

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *