Jedini DOP koji ne bi trebalo da bude štetan, zar ne?

DOP

 

Da, ali…

Postavlja se u stvari pitanje „Kako?“  kada nešto što treba da bude deo opšte kulture u društvu i biznisu predstavlja alat za promovisanje i „odnose sa javnostima“ u moru siromaštva društvenih i biznis vrednosti. Društveno odgovorno ponašanje, pa samim tim i „društveno odgovorno poslovanje“ ne treba da bude deo PR ili „advertising“ kampanja već 100% implementirano u sve elemente poslovanja.

Verujem da će pravo društveno odgovorno poslovanje da se pojavi kada kompanije ne budu imale „osobu zaduženu za društveno odgovorne kampanje“ sa posebnom kancelarijom. Pa valjda svi zaposleni treba da budu zaduženi za društveno odgovorno ponašanje kompanije, kako interno tako i ekstreno.

Da li pamtite ijednu DOP kampanju od prošle godine, ili od pre više godina, da je kreirala pokret društveno odgovornog ponašanja?

Posebno je interesantno kada kompanije ponude svoju DOP kampanju zajednici i tržištu i onda za njeno promovisanje i njen život na tržištu odvoje količinu novca sa kojom je moglo nešto i konkretno da se uradi na istu ili sličnu temu koju su izabrali da bude njihova „društveno odgovorna tema“. Ali, potrebno je da se promoviše kompanija i interno se iskreno veruje da će to uticati ne na rešenje društvenog problema ali će sigurno uticati na ROI kompanije i njen imidž, bar dok idu bilbordi i spotovi. To je mnogima dovoljno.

Ono što nije dovoljno i dobro, je što zajednica i tržište sede i čekaju narednu kampanju koja će probuditi bar neku društvenu temu, tek toliko da postane tema na društvenim mrežama i da svi zajedno mogu da kažu kako se eto priča o problemu, a da li se rešava to je već nešto drugo.

Zar kompanije ne mogu da primene rečenicu: Da levica ne zna šta radi desnica? Izgleda da ne mogu, jer vole da se zna za njihove DOP inicijative, jer ipak treba praviti oblik zavisnosti i praviti balone od sapunice u kojima vide rast imidža i vidljivosti kompanije.

Formalizam DOP-a u Srbiji je doveden do savršenstva. Postoje radionice, konkursi, „strategije“, različiti „pokreti“, CSR menadžeri su u trendu.  Suštinski su te malo uradilo.

Napomena:Molim vas samo da budete svesni da šta god naveli kao dobar primer, znam ih i ja, to su samo pozitivne društvene devijacije od kojih treba da učimo i da primenjujemo ali naravno svi misle da su pametniji i da znaju to bolje.

Društveno odgovorno ponašanje kompanija treba da bude investicionog karaktera a ne stvar budžeta za tržišne komunikacije kompanije.

Ukupni društveni uticaj je potreban, koji se definiše kao deo vrednosti još prilikom generisanja biznis modela. Jedna od „stvari“ koja postoji već dosta godina se zove „cause marketing“ ili vam, marketing sa razlogom. Dakle, razmislite za početak da sledeća kampanja bude „cause marketing“.

Gospodo draga, dozvoljeno je da zarađujete od investicija u rešavanje društvenih problema, ali nije lepo da zarađujete od promocija i podizanja svest o postojanju nekog društvenog problema, jer tako samo prstom pokazujete da postoji i ne učestvujete aktivno u rešavanju.

Ajnštajn je rekao da količina energije koju uložimo u kreiranje nekog problema je nekoliko puta manja od količine energije koja će nam biti potrebna da rešimo problem.

Možda zato danas imamo više problema nego rešenja, jer kada pogledamo oko nas uočljivo je da postoje problemi u čije stvaranje smo kao društvo uložili mnogo energije, a koje pokušavamo da rešimo sa manje energije nego što je stvarno potrebno.  Gde god se okrenemo postoji neki društveni problem (hajde da ih nazovemo tako jer smo ipak mi neko društvo). Dovoljno je da pogledamo oko nas, ne moramo da idemo globalno, ali i ti globalni utiču na nas.

Bez obzira na postojanje velikog broja nevladinih organizacija i društveno odgovornih „kampanja“ koji bi trebalo da ukažu na svesnost o veličini i broju društvenih problema, voleo bih da postavim jedno pitanje:

Koliko smo stvarno svesni da više proizvodimo problema nego rešenja?

Dokle ćemo da uživamo u dimnim zavesama koje proizvode razni DOP-ovi?

Iskreno verujem da nije dovoljno da biznis ima odeljenje za CSR, već da je možda „novo“ rešenje u tome da ceo biznis bude tako postavljen da ukljućuje kompletno društvo, interno i eksterno,  a ne samo par zaposlenih koji su zaduženi da podržavaju, ne i aktivno učestvuju u rešavanju nekog društvenog problema.

Ja vidim rešenje u  novom modelu ROI koji je u stvari skup malih ROI-a, za sve koji učestvuju u širem biznis modelu u koji je zdrav DOP implementiran od samog početka.

Return on Inspiration. Return on Idea, Return on Innovation, Return on Involvement, Return on investment – to bi mogli nazvati novim modelom izobilja. Biznis model u kojem aktivno učestvuje cela zajednica a ne čeka se samo CSR trenutak, koliko god da je CSR danas postao generator prikupljanja sredstava za rešavanje društvenih problema. To, verujem da nije više dovoljno. Dokaz za to potražite u odnosu između biznis investicija i količine sakupljenjih „donacija“. Nemojte da dozvolite da vam ja objašnjavam taj odnos. Uočite nešto i sami.

Naravno, uvek možemo da se vratimo opšte prihvaćenom modelu oskudice u kojem je bitan samo jedan ROI – return on investment. Što većina danas u biznis i radi i proizvodi još jedan DOP koji prividno nije štetan za tržište i zajednicu.

Biznis danas treba 100% da bude društveno odgovoran i aktivan kroz zajednicu. I to kroz biznis modele u kojima su ključni partneri svi a ne samo vlasnici kapitala.

Pravi trenutak je da biznis krene u „PR kampanju“ kojom priznaje da je doprineo stvaranju velikog broja društvenih problema i da promoviše da će sa nekoliko puta većom energijom i kapitalom krenuti u njihovo rešavanje, nego što je uložio  u njihovo stvaranje do sada i tako prestane da „mota“ loš i štetan DOP već posadi seme kvalitetnog budućeg društveno odgovornog ponašanja u svakom segmentu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *