Srecna Nova Poslovna Godina! Pocnimo danas da mislimo na sutra!
Ovog jutro na posao u Londonu krenuli su, jedan portfolio menadžer i jedan broker akcija vlasnika kapitala u marketing agencijama, koji tog dana imaju posao da analiziraju finansijske izveštaje o uspešnosti brendova i marketing agencija koje su u vlasništvu njihovih klijenata.. .. Prave razne procene… Poznato vam je zar ne?
Pre nego što oni uzmu stvar u svoje ruke, postoji čitav niz dešavanja u kojima verovali ili ne učestvujemo i mi na ovom tržištu. Branjenje poslovnih pozicija na našem tržištu je u stvari samo posledica zadovoljenja očekivanja vlasnika kapitala. (dividenda mora rasti)
Jednostavno, metod štapa i šargarepe još uvek je opšte prihvaćen kao model upravljanja u kompanijama koliko god razne studije i knjge govorile o tome da je taj model prevazidjen jer možda deluje trenutno ali dugoročno uvodi u sve veće i veće pritiske nad ljudskim resursima ugrožavajući timski rad, nematerijalne potrebe i na kraju i profit a samim tim i dividendu.
Srpski menadžer, koji je čak i na poziciji „donosioca odluke“ brani svoju poziciju poštovanjem procesa i procedura definisanih iz ugla vlasnika kapitala a ne potreba potrošača. Jer nema niti snage, niti volje da preuzme odgovornost za stvari koje su očigledne… a to je da današnjem biznisu nedostaje kreativnost i inovativnost. Bitna je sledeća stepenica, sledeća pozicija.. bez razmišljanja kako će na prethodnoj (gde je on bio) da preživi neki nov menadžer koji upravo njegovu novu i veću poziciju gleda kao svoju buduću… i tako nastaje poslovno vrzino kolo u koje se svi hvataju verujući da će njihova sadašnja i buduća pozicija biti sigurne zauvek. S obzirom da kapital igra kako znanje i potrebe sviraju, jednom će tržište svakako prestati da daje ritam vrzinom kolu i popadaće svi koji su u njemu… Marketing bi trebao da bude pokretač novih trendova i stvaranja tržišta (u širinu i dubinu)… međutim od primene 4P (People, Purpose, Popularity, Participation) u Srbiji nema nekog efekta.
Umesto pozicioniranja na pravim mestima, pozicioniraju se na svakom mestu,, rasipajući tako kapital i smanjujući brzinu povratka investicije. Inovativnost i inventivnost se zasnivaju na „kafanskim doskočicama“ a ne na strategiji „Zašto“ i “ šta potrošač ima od toga “ (uglavnom je pitanje “ šta i kako“ i “ šta kompanija ima od toga“)…
Najveći broj menadžera u Srbiji na posao ide da bi tokom dana smislio što više dobrih izgovora, zašto nešto ne može ili ne treba… Nedostatak izazova se jednostavno pravda sa: „lakše mi je“ ..“ bolje da ne talasam“…ukoliko je menadžer i vlasnik kompanije onda su izgovori „finansijske prirode“..
To je upravo posledica nedostatka koncepta „biti“ i trenutnog vladanja koncepta „imati“…..Imati klijenta a ne biti posvećen klijentu… (zašto da bude posvećen klijentu kada klijent hoće da plati koncept „imati“ umesto da preuzme koncept “ biti“, posebno kada trenutno „imati“ vide kao rešenje obe strane u procesu)
„Menadžment obećanja“ je okrenut ka unutra, umesto ka tržištu, što za posledicu ima da je „ekonomija iskustva“ skup sastavljen samo od cenovnih vrednosti
Skup kompromisa danas vodi nasilju sutra. Sinergija, u kojoj se krije smisao i svrha, je samo priča za nastup kompanije na raznim seminarima, konferencijama… koje se koriste da se izgovori opravdaju i nastup pretvori u oblik manipulacije.(nema ni i od inspiracije u tome)
Ako tako danas radimo, šta ćemo raditi sutra?
Da li vlasniku kapitala sme neko da prezentuje značaj očuvanja kapitala primenom koncepta „biti“ umesto prisiljavanja i cedjenja tržišta i smanjenja ljudskih potencijala konceptom „imati“?
Ne znam ovogo trenutka, ali verujem u činjenicu da uvek kapital igra kako mu znanje kaže… da li je trenutno nedostatak znanja ili hrabrosti sutra će svakako pokazati..
Mene interesuje naše tržište… Kako ovde ostvariti koncept „biti“ pa „imati“? Šta je to potrebno srpskom menadžeru da kompromise zameni sinergijom… da branjenje pozicije zameni korišćenjem pozicije…. jer jedino tako počinjemo da mislimo za danas i za sutra…
Predvidjanja za 2019, godinu kažu da kompanije treba da se ponašaju kao start-up i da daju fokus na inovativnosti i „beskonačnom menadžmentu“, ukoliko žele da napreduju i stvaraju nove vrednosti.
Da li poznajete jednog srpskog menadžera (vlasnika) kompanije koji bi ponudio tržištu ruku inovativnosti pozivajući finansijski deo tržišta ( ili konsultantski deo trzista) da investira za procenat od vlasništva? Ili neki drugi oblik uspostavljanja pozitivne poslovne međuzavisnosti na jedinstven, jednostavan i organizovan način?
Ja verujem da srpske kompanije (i srpski menadžer) treba da budu smart up- „pamet na pravom mestu“
Specific with Synergy
Measurable with Movements an Mobility
Audience with Audit
ROI with Responsibility
Trend management with Time Management
U Srbiji, sutra je već danas. Primena smart-up i koncepta „biti“ pa „imati“ zahteva i posvećenost i usmeravanje vremena od strane srpskog menadžera.
Oni koji žele da budu uspešni a ne samo da imaju posao ili firmu, dizajniraće posao i biznis implementiranjem kreativne industrije u njihov biznis, tačnije intelektualni kapital će im biti jednako bitan kao do sada robni kapital koji poseduju.
Jednostavno, budućnost menadžmenta je u „biti“ danas, „imati“ sutra.
Hvala i berićetna neka vam bude 2019. godina!
