P
Ajnštajn je rekao da količina energije koju uložimo u kreiranje nekog problema je nekoliko puta manja od količine energije koja će nam biti potrebna da rešimo problem.
Možda zato danas imamo više problema nego rešenja, jer kada pogledamo oko nas uočljivo je da postoje problemi u čije stvaranje smo kao društvo uložili mnogo energije, a koje pokušavamo da rešimo sa manje energije nego što je stvarno potrebno. Gde god se okrenemo postoji neki društveni problem (hajde da ih nazovemo tako jer smo ipak mi neko društvo). Dovoljno je da pogledamo oko nas, ne moramo da idemo globalno, ali i ti globalni utiču na nas.
Bez obzira na postojanje velikog broja nevladinih organizacija i društveno odgovornih „kampanja“ koji bi trebalo da ukažu na svesnost o veličini i broju društvenih problema, voleo bih da postavim jedno pitanje:
Koliko smo stvarno svesni da više proizvodimo problema nego rešenja?
Da li je dovoljno da biznis ima odeljenje za CSR ili bi možda „novo“ rešenje bilo da je ceo biznis tako postavljen da ukljućuje kompletno društvo, a ne samo par zaposlenih koji su zaduženi da podržavaju, ne i aktivno učestvuju u rešavanju nekog društvenog problema.
Predlažem da se ne igraju više tržišne utakmice u kojima pobeđuje jedan proizvod drugi zbog dizajna, pakovanja, cene, advertisinga, brendinga, biznis modela… već da svi težimo zajedno napretku društva, može?
Ja vidim u tom novom modelu ROI za sve koji učestvuju u širem biznis modelu.
Return on Inspiration. Return on Idea, Return on Innovation, Return on Involvement, Return on investment – to bi mogli nazvati novim modelom izobilja. Biznis model u kojem aktivno učestvuje cela zajednica a ne čeka se samo CSR trenutak, koliko god da je CSR danas postao generator prikupljanja sredstava za rešavanje društvenih problema. To, verujem da nije više dovoljno. Dokaz za to potražite u odnosu između biznis investicija i količine sakupljenjih „donacija“.
Naravno, uvek možemo da se vratimo opšte prihvaćenom modelu oskudice u kojem je bitan samo jedan ROI – return on investment. Što većina danas u biznis i radi.
Biznis danas treba 100% da bude društveno odgovoran i aktivan kroz zajednicu. I to kroz biznis modele u kojima su ključni partneri svi a ne samo vlasnici kapitala.
Kakve sve napisano ima veze sa koronavirusom i vremenom posle njega?
Da bi biznis 100% bio društveno odgovoran i aktivan kroz zajednicu, potrebna je ozbiljna analiza svih tržišnih varijabli i na osnovu njihovih krugova delovanja (preseka, unija, podskupova) definisati onaj skup društvenih tema kojima biznis treba da se posveti.
Glavna poruka biznisu glasi ovako:
Zarađujte od rešavanja društvenih problema ali ne kroz donacije već kroz investicije.
To je istina i platforma na kojoj treba graditi rešavanje problema koji su i će nastati posle korona virusa.
Da bi se generisao skup “društvenih problema” (ekonomskih, socijalnih, društvenih, zdravstvenih…) potreban je pristup iznutra ka van. Ne iz pozicije kao što je većina predloga koje možete naći na netu, već iz analize svih tržišnih varijabli (ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih, društvenih)
Data mining na delu.
Mapirati tržišne skupove i analizirati stepen međuzavisnosti da bi investicija a ne donacija, dala najbolji efekat.
Npr. Koliko ima beba u Srbiji starosti od 1 do 4 godine? Sa kojim varijablama su u vezi? Sa majkama koje su zaposlene, preduzetnice, posvećene porodici. U šta treba da investiraju svi ključni partneri da bi se podržale sve bebe starosti od 1 do 4 godine? Država može da smanji poreze za proizvode za bebe koji su proizvedeni u Srbiji, ne i za uvozne. Može da da subvencije za pokretanje ili oporavak domaće proizvodnje? Šta mogu brendovi? Privatni sektor i korporativni sektor? Da analiziraju kako njihov biznis model mogu da unaprede kroz investiciju u tržište koje čine deca navedene starosti i njihovi roditelji zar ne? Da kreiraju programe nagrađivanja za tu decu kroz adekvatne programe lojalnosti? Svakako svi koji učestvuju da primene cause marketing (marketing sa društvenim razlogom) i tako ojačaju i brend i tržište i zajednicu.
Šta je sa invalidima? Kako se može njima dati adekvatna podrška? Kako možete vaš biznis model da osvežite investicijom u invalide koji čine značajan deo našeg tržišta.
Koje su zajedničke potrebe svih varijabli na tržištu? Data mining u ruke.
Tu su i poljoprivrednici? Kako može brend investicijom da doprinese njihov oporavak uz maksimalno poštovanjem Zakona Njive (Kako seješ tako žanješ ili Što poseješ danas to ćeš jesti sutra)
I tako “iznutra ka van” analizirati svaku varijablu koja utiče na oporavak tržišta.
(zdravi zaposleni, podrška proizvodnji svih proizvoda….)
Porodične kompanije na svim tržištima imaju veću snagu i stabilnost. Kakvo je stanje sa našim porodičnim kompanijama? Mapirano? Organizovano? Međuzavisno? Skup jedinstvenosti?
Dakle prvo treba napraviti dokument koji može da se zove: Mapa tržišnih potencijala i međuzavisnosti.
Takvu mapu treba država da distribuira svim kompanijama i da ih pozove da investiraju u rešavanja problema a ne da razmišljaju samo o donaciji.
Zašto treba kompanije da sa donacija za društvene probleme pređu na investiranje u rešavanje društvenih problema?
Super je što imamo razvijen NGO sektor i donekle svest o problemima u zajednici, ali je primetno je da je sve još uvek na nivou „promocije“ i „PR aktivnosti“. Redovno komuniciram sa predstavnicima NGO sektora i njima je održivost glavni problem. Zašto? Jer nisu deo biznis modela. Nije uspostavljena međuzavisnost sa institucijama i biznisom, već samo zavisnost od istih u kojoj se oslanjaju na usvojene budgete.
Takav pristup društvenim problemima je u stvari samo još jedan oblik modela oskudice u kojem se samo skreće pažnja na postojanje problema , dok se rešenja veoma retko dešavaju.
Kada pitam prijatelje i saradnike u NGO sektoru, šta im najviše nedostaje za njihov rad. Osim novca (vratićemo se kasnije njemu), nedostaje im REZONANTNOST sa zajednicom i biznisom!!!. Projekti im ostvare vidljivost zahvaljujući dobro odrađenim odnosima sa javnostima, ali sve je samo jedan mali kružni ciklus koji traje određen period i posle kojeg sve moraju ispočetka. Dakle, nedostaje im spiralnost. Učestvovanje zajednice.
Tu se vraćamo na novac. Takođe nemaju dovoljno novca za rešavanje problema. Pa naravno, da nemaju dovoljno novca koliko je potrebno za rešavanje problema kada znamo da je problem nastao sa mnogo većom količinom novca.
Mada postoje ideje koje zahvaljujući usmeravanju svih postojećih resursa i alokacijom „budgeta“ mogu mnogo više da postignu.
Total Social Impact treba da postane naslednik dosadašnjih CSR aktivnosti. Da pređemo sa donacija na investicije.
Naravno, ideje koja nisu samo CSR projekat i imaju šansu da postane „totalni social impact“ a ne samo „PR akcija“ tek treba da dobiju svoj tržišni prostor. Za to je zadužen biznis a ne NGO sektor. Biznis treba da pozove NGO i institucije da postanu ključni partner u njihovom biznis modelu a ne samo povremeni promoteri dela vrednosti koje biznis promoviše, zaboravljajući da upravo zbog energije potrebne za rešavanje društvenih problema ne treba više da se razdvajaju društvene vrednosti od ekonomskih vrednosti.
Samo sa „total social impact“ idejama koje uspostavljaju pozitivnu društvenu međuzavisnost između biznisa i društva može da se ostvari željena rezonantnost u vezi nekog društvenog problema i da se desi rešenje istog.
Samo biznis može da konkretno reši nove društvene probleme koji će nastati ili su već deo nas, Investirajući a ne donirajući.
Dakle, biznis da investicijama zameni donacije.
Ta odlluka će pokrenuti marketing i sve usluge. Pokrenuće se tržište. Obnoviće biznis. Desiće se održiv razvoj.
Šta država da uradi osim izrade Mape tržišnih potencijala i njihovih međuzavisnost u pomoć data mininga i ostalih znanja?
Jednostavno. DA obaveze svih činioca društva prema državi UMANJI a ne da ODLOŽI. Da u određenom procentu umanji obaveze iz ovog perioda (štampanje računa u bojama) i da produži značajno rokove plaćanja.
Zato,
Hajde da svi učestvujemo u ukazivanju biznisu da vidi sebe drugačije.
Kao investitora a ne kao donatora.
Da promovišemo međuzavisnosti i borimo se protiv zavisnosti.
Da država umanji obaveze a ne da ih odlaže.
Da znamo za više ROI značenja osim kao do sada samo za jedno. (Moj favorit među novim je ROI- return on involvement)
Dakle,
Da stvorimo nekoliko puta više energije koja nam je potrebna da rešimo „korona“ probleme nego što je društvena situacija sa virusom imala da ih napravi.
Samo tako nećemo imati nove probleme već samo željena rešenja.
