Ograničavanje…. Zašto? Dokle?
Opšti trend je ograničavanje.
Svaki dan možete da pronađete neke nove ograničene savete.
Kako da samo u tri koraka uradite….
Pet stvari koje rade uspešni….
četiri navike proaktivnih…
23 saveta kako da….
Dve najbitnije reči koje koriste….
i tako dalje i tako bliže…
Da li je to samo nečija strategija površnog usmeravanja ljudi radi lakše odbrane vlasnika kapitala od mogućeg ugrožavanja ili je to iskrena želja nekog urednika i autora da podele tajne uspeha koje se mogu predstaviti određenim brojem? Ne znam, razmišljam često na tu temu? Vi?
Ograničenja postavljamo sami isto kao što svakodnevno proizvodimo izgovore.
Interesantno je da ljudi ne vole ograničene ljude a opet sve vreme daju ograničene savete koji ljude čine ograničenim. U toj ograničenost mnogi pronalaze sigurnost i lažno verovanje.
Koliko Vas veruje u rečenice:
22 pravila za brendiranje proizvoda..
Sedam načina pravljena palačinke…
Devet rečenica koje će Vam pomoći da bolje se prezentujete na razgovoru za posao….i ostale koje svakodnevno niču kao pečurke posle kiše…
Da li smo toliko „ograničeni“ da verujemo da ćemo ako pratimo 22 pravila za brendiranje proizvoda stvarno imati brend…. da ako i samo ako znamo jedan od sedam načina pravljenja palačinki onda možemo da kažemo da pravimo ukusne palačinke…. ili da će nam baš tih devet rečenica pomoći na sledećem razgovoru za posao….???
Možda Vam je lakše, jer nema preuzimanja odgovornosti, jer eto poštovali ste pravila koja su ograničeni brojevima.
Šta se dešava kada uspete?
Da li kažete uspeo sam jer sam napravio 22 već vidjena koraka za brendiranje proizvoda…ili zato što ste nešto baš Vi učinili da proizvod zasija u pravom svetu, ili ako nije uspelo da li možda kažete:
Primenio sam svih 22 pravila ali nisam uspeo jer mi nedostaje još neko pravilo???
Jednostavno i istinito, osobe koje primenjuju tako zapisana pravila možemo da proglasimo za nesavršene robote, gde davalac inputa eliminiše iz linije društvenog razvoja one robote koji postave bilo kakvu vrstu sumnje u dati input.
Taj sistem ograničenosti ima svoju budućnost jer neverovatna je količina, tačnije bezgranična količina, samopouzdanja koju poseduju ograničene osobe.
Takođe takve osobe imaju i neverovatno razvijenu sposobnost nadanja da će poštovanjem nekih ograničenih pravila u ishrani, poslu, komunikaciji, životu uspeti.
Oni se ne razočaraju nikad, već nastave da tragaju za drugim ograničenim savetima koje će da testiraju i na taj način potvrde da su ništa drugo do nesavršeni društveni roboti.
Postoje danas ograničenosti koje su definisane zbog usmeravanja ljudi.
Npr. Twitter. Ograničen broj karaktera. Međutim oni koji to najbolje koriste nisu ograničeni, tačnije njih ne može da ograniči činjenica da mogu da iskoriste samo određen broj karaktera.
Oni njih koriste da usmere druge ka njima!
Oni koji se strkiktno drže datih karaktera na Twitteru ostaju na marginama te društvene mreže.
Istina je da nije ograničenost za svakoga niti beskonačnost.
Jednostavno ili ne.
Kada, već danas, pročitate neki od ograničenih saveta, setite se šta je Ajnštajn rekao na tu temu
(neću navesti jer verujem da znate)
Kao i to da je svako biće jedna vrsta funkcije čiji limes može da teži ili beskonačnosti ili nuli. Vi kreairate ili ograničavate težnju takvog limesa.
Hvala!
p.s. Svaki limit ima svoj limit!
