Dok se ne suočite sa značajem vremena malo pažnje posvećujete vremenu koliko god da znate da je bitno. Na značaj vremena može da nas podseti i poslovica: Da cenimo ono što imam tek kada ga izgubimo.
Naučio sam da dato vreme najlošije usmerava dva tipa osoba:
Osoba koja kaže kako ima vremena da nešto uradi
Osoba koja kaže kako nema vremena da nešto uradi
Naravno, oduvek mi je bila misija da ispravljam „upravljanje vremenom“ sa „usmeravanjem vremena“ jer nismo vlasnici vremena već smo u procesu međuzavisnosti sa vremenom. Mada ima i onih koji vole da budu u zavisnosti od vremena. To su uglavnom osobe koje pripadaju navedenim tipovima.
Moja vremenska priča počinje u trenutku kada bolest svojom pojavom bukvalno otima 2/3 vremena u jednom danu da bi čovek ostao živ.
Izazov ispred mene nije postavila bolest već vreme.
Pojavilo se ključno pitanje: Kako sa manje vremena postići isto, čak i više?
Na početku sam raspolagao samo sa pojmom kreativnost koja je bila naravno sastavni deo prethodnih poslova koje sam radio ali sa 100% vremena.
Skup pokušaja da se odgovori na pitanje je približno velik kao broj pokušaja Edisona da napravi sijalicu.
Prvi korak koji sam napravio, ne znajući u tom trenutku da radim uveliko na jednačini usmeravanja vremena napravio sam tokom samih terapija koje traju po pet sati. Šta raditi tih pet sati osim opcije gledanja u bolnički plafon i razgovarati sa drugim pacijentima i medicinskim osobljem.
Jednom i može da se utroši vreme na takve stvari ali ne može više puta. Postaneš dosadan i sebi i drugima.
Dakle, mogu da čitam tokom terapije. Wow. U jednom trenutku sam se počeo šaliti sa društvom i saradnicima kako eto imam vremena i do 15 sati nedeljno da čitam. Ozbiljna prednost u odnosu na druge.
Kasnije sam napravio plan čitanja knjiga koji i danas se sprovodi i sastoji se u jednoj rečenici. Svakog jutra 15 minuta aktivnog čitanja. To je oko 6000 stranica pročitanih godišnje.
Da, stvorio sam jednu novu i dobru naviku koja je uticala mnogo da ostvarivanje glavnog cilja.
Po čemu se mi u osnovu razlikujemo? U tome kakav odnos gradimo sa vremenom.
I pored toga što imamo istu količinu vremena na raspolaganju razlike u uspešnosti su velike.
Vreme ne možemo da sačuvamo. Da ostavimo danas da bi imali sutra više.
Naravno, banke su prve shvatile da je vreme vrednije od novca, zato postoje kamate.
Dosta vremena je prošlo do uspostavljanja jasne međuzavisnosti između mene, bolesti i vremena.
Vreme na raspolaganju u tom trenutku: sreda i petak za posao. Dakle osam radnih dana mesečno, da se postigne isto ili više kao neko ko ima 20 radnih dana mesečno. Kada zdravlje dozvoljava da se iskoristiti ponedeljak, a vremenom sam sa stalnim saradnicima i klijentima od nedelje napravio radni dan (u situacijama kada su klijenti imali kratke rokove) koji nikada nisu zloupotrebili.
Vreme ceni iskrenost.
To je prvi zaključak koji sam iskoristio prilikom pravljenja jednačine usmeravanja vremena. Treba da budemo iskreni prema sebi, prema drugima i prema vremenu.
Moja možda prednost je u tome što sam svestan da sve ima plus i minus. Da živimo po zakonu polarnosti. Levo, desno. Gore, dole. Toplo, hladno. Dobro, Loše.
U našem usmeravanju vremena učestvuje naših 100%. Dakle, naše dobro i naše loše.
Eto, stvorio sam dobru naviku da redovno čitam danas, a počeo sam sa korišćenjem celog vremena trajanja terapije za čitanje.
Oket, to je dobra navika i sigurno ih imam još. Pitanje koje sam postavio je „Šta je loše kod mene? Koliko to utiče na ukupnu ostvarenost. jer naše dobro plus naše loše daje koliko smo uspešni i ostvareni u jedinici vremena.
Loše navike. Bitna je svest o njihovom postojanju a ne strah od njihovog postojanja. U razlici između svest i strah se krije energija za život.
Kažu da onaj ko ima svest o smrti živi život i ima doživljaje, dok onaj ko ima strah od smrti troši život i skup doživljaja je skoro pa prazan.
Koja to znanja posedujem? Koja ne posedujem?
Najbolje se uočava pisanjem odgovora na dva pitanja: U čemu ste dobri? U čemu ste izuzetni? (čemu težite)
Probajte i videćete da je veoma lako napisati deset stvari u kojima ste dobri. I veoma teško napisati stvari u kojima ste izuzetni. (napomena: stvar koju stavite u skup dobar u tome, ne možete da stavite u skup izuzetan u tome)
Dakle, za produktivnost i bolje usmeravanje vremena jednako je bitno šta znate i šta ne znate?
Sednem i zapišem koja to znanja ne posedujem u ovom trenutku a koja bi mi bila na korist za usmeravanje vremena i ostvarivanje jasnog mesečnog cilja.
Super je bio za trenutak osećaj da postoje dva skupa. Skup dobrih i loših navika i Skup znanja i neznanja. Oket, šta s njima, kako se koriste?
Bio je jedan ozbiljan period rasipanja tih skupova a rezultata jedva da je bilo. Čak se pojavila nova loša navika koja je mislila da je dobro da se svima pokaže znanje da bi drugi prepoznali vrednost. Potrebno je bilo da spoznam i sam koliko moje znanje vredi.
Potom sam upoznao najvećeg ubicu vremena.
Njegovo ime je: Kada bih.
Kada bih imao ovo ili ono…. kada bih se desilo ovo ili ono….. Lepa misaona igračka koja troši vreme brže nego današnje igrice bateriju mobilnog telefona.
Koliko je prisutan i aktivan taj ubica govori vic: Kako se zove jelo koje menadžeri u Srbiji najviše vole da jedu? Zove se: DAMIJE
Da, znamo svi za izraz „mašta može svašta“
I može. Ili da pokrene i motiviše ili da postane sama sebi cilj.
Za moje zdravstveno stanje postoji skup redovnih lekova koje uzimam pored terapije. Isto tako, za ubicu pod imenom „Kada bih “ postoji lek i zove se „Ja ću“
Ja ću da naučim… Ja ću da uradim… Ja ću da napišem…. Ja ću da ostvarim…
Tako sam došao do tri skupa kojima sa počeo da opisujem usmeravanje svog vremena. Skup dobrih i loših navika, Skup znanja i neznanja i Skup mašte i planiranja.
I pored svesti o značaji skupova, hvatao sam sebe kako volim da radim popularne stvari. Ono što mi je lako. Zabavno. Što ubija puno vremena (daaaa, rasipanje energije na pogrešno, radiš a ne stvaraš). Čak i one stvari koje su bile u funkciji dokazivanja sebe drugima. I to na pogrešan način u tom trenutku.
Osećaj rasipanja energije se pojavljivao prilikom analize uspešnosti davanja odgovora na glavno pitanje. Nisam ostvarivao željeno a vreme je potrošeno i pored boljih navika, više znanja i manje maštanja.
Osećaj umora se pojavljivao. I fizički i mentalni.
Problem je dakle u energiji i njenom korišćenju. Pitanje vredno u tom trenutku više od cilja: Koliko energije rasipam i na šta?
Odlično. Napokon uočih četiri skupa koji uspostavljaju međuzavisnost, koji su jedinstveni, jednostavni i daju se organizovati.
Skup dobrih i loših navika, Skup znanja i neznanja, Skup planiranja i maštanja i Skup fokusa i rasipanja.
Lepo.
I tako nastaje „jednačina usmeravanja vremena“
Time: (N(d,l); Z(i, n); P(p,m);E(k,r))
N(d,l) predstavlja skup naših navika. d-dobre, l-loše
Z(i,n) predstavlja skup naših znanja. i- imamo, n-nemamo
P(p,m) predstavlja skup naših potreba. p-planiramo, m-maštamo
E(k,r) predstavlja skup naših energija. k-koristimo, r-rasipamo
Još jednostavnije. Čisto da mogu i drugima da objasnim u kratkom vremenskom periodu
Time: (N,Z,P,E)
Posle jednačine stvorila se potreba za primenom i testiranjem na sebi i u ličnom krugu delovanja.
Ako ste spremni da analizirate kako usmeravate vaše vreme, dovoljno je da na parčetu papira napravite kolonu za svakog člana skupa i da zapišete vaše dobre i loše navike, znanja koja imate i koja nemate, opišete potrebe koje su vam cilj i one o kojima maštate, i naravno kako koristite energiju koju posedujete i na šta je sve rasipate.
Dok zapisujete, da ponovim, imajte na umu:
Vreme ceni iskrenost.
Takva analiza je preduslov unapređenja efikasnosti u bilo kojem poslu. Posebno jer bez ove analize imamo naviku da potcenjujemo šta možemo za jedan dan i da precenjujemo šta možemo za jednu godinu. Tako je nastala Mapa produktivnosti.
Navike.
Koje ste loše navike zapisali. Da li možete da izračunate koliko ste vremena do sada poklonili bar jednoj lošoj navici samo jedan dan. Znajte da je tamo neko ko nema tu lošu naviku, to vreme iskoristio na nešto drugo. Fokusirao se na nešto što je postalo stvarnost. Vi ne možete da ga stignete osim ako ne otklonite tu lošu naviku. Koja god da je u pitanju.
Znanje.
Fora sa znanjem nije u tome da vi sve znate već da znate ko zna ako vi ne znate. Da ga angažujete da radi sa vama, za vas ali nikako umesto vas. Svesnost o znanjima koje ne posedujemo omogućava da vreme usmerimo kvalitetno. Ili na sticanje potrebnog znanja ili na uočavanje onih koji to znanje poseduju. Nemojte da zaboravite. Kada nemate šta da radite sa drugima ili za druge, radite na sebi. To je ozbiljan posao koji vreme ceni.
Potrebe.
Svi imamo potrebe. Neke su nam zajedničke. Neke posebne. Neke izuzetne. Kada je ostvarivanje potreba u pitanju najbitnija stvar je postojanje savršene namere, jer savršen cilj ne postoji.
Dolazak do svakog cilja je samo tačka na putu ostvarenja koju možete da posmatrate kao raskrsnicu, stajalište, odmor, izgradnju…
Mašta može svašta. Ako i samo ako smo svesni da su sve stvari stvorene dva puta. Prvi put u glavi. Drugi put na delu. Sve dok je misao u obliku želje, potrebe ili maštanja samo u glavi, završeno je samo pola posla.
Energija.
Svaka komunikacija zahteva energiju. Gorivo emocija je energija koju posedujete. Prijatelji energije su: međuzavisnost, fokusiranost, posvećenost, jednostavnost, organizovanost, jedinstvenost, proaktivnost. Trošadžije energije su: zavisnost, površnost, prosečnost, snalažljivost (snalažljivost je loša strana medalje kreativnosti). Pravilno usmeravanje energije vreme nagrađuje vrednostima koje daju i traju.
Bili ste sigurno na nekoliko predavanja u organizaciji kompanije ili ste se lično angažovali na kojima ste čuli za razne tehnike „upravljanja vremenom“. Koliko dugo ste ih se pridržavali? Koju od njih ste primenili i pokazalo se da stvarno sa njom možete da „upravljate vremenom“? Koliko dugo ste to uspevali? Da li ih i danas koristite? Šta vam govore odgovori na ova pitanja?
Zašto se u mnogim kompanijama najčešće ponavljaju upravo predavanja iz oblasti „upravljanja vremenom“?
Jer su tehnike kratkog daha ukoliko se ne radi na unapređenju navika, znanja, potreba i energije. Sve dok se zapostavlja razvoj unutrašnjeg kruga delovanja a prihvataju se saveti spoljašnjeg kruga delovanja dotle će postojati potreba za ponavljanjem takvih predavanja.
Koliko ste puta u prethodnih mesec dana izgovorili: Moram, Kada bih, Da..ali, To me nervira, To neće proći… i slične rečenice. Sve one su „ubice“ vremena jer su posledica loših navika, nedostatka znanja, pogrešnih potreba, rasipanja energije
Sve vam je ovo poznato.
Ja mogu da vas pozovem da probate da napravite vašu mapu produktivnosti koristeći jednačinu usmeravanja vremena i da probate.
Meni je mnogo pomogla.
I značajan broj prijatelja je bio odlučan da napravi svoju mapu produktivnosti i uspeli su da bolje usmeravaju vreme.
Najbitnije što sam spoznao radeći na jednačini usmeravanja vremena i mapi produktivnosti su sledeće četiri zakonitosti:
Vreme ne možete da poklanjate. Znanje možete.
Vreme ne možete da menjate. Navike možete.
Vreme nema svoje potrebe. Vi imate.
Vreme se ispunjava energijom. Vi je proizvodite.
Pre kraja,
Aksiom: Vreme je relativan pojam
Njegovu vrednost određujemo mi sami, upravo navikama, znanjem, potrebama, energijom.Uspešnost između dva menadžera se upravo i razlikuje u stepenu iskorišćenosti tih skupova. Svi imamo isti vremenski period na raspolaganju tokom dana ali zahvaljujući njima stvaramo različite skupove vrednosti.
Svako od nas može da bolje usmerava vreme koje ima. Onaj ko danas razume bolje od drugih svoje dobre i loše navike, ko radi na povećanju kruga delovanja znanja i svesti o ulozi neznanja danas, ko ima maštu ali u funkciji svog menadžmenta obećanja a ne gubljenja vremena, ko zna da energija koju posedujemo ne voli rasipanje već fokusiranost, taj će imati veću produktivnosti od drugog.
Šta posle?
U planu je realizacija nekoliko radionica „Jednačina usmeravanja vremena“ i Mapa produktivnosti. Možemo ih realizovati zajedno.
Takođe, uz podršku ključnih partnera digitalizacija jednačine i mape sa ciljem da svako ko ima mobilni i želi da unapredi svoju produktivnost bude daleko od nje na par klika.
Posledica jednačine usmeravanja vremena je i
Hvala!
p.s Za čitanje ovog posta potrebno vam je 10 minuta!