Kreativnost je ljudska osobina koja je zapostavljena. Dok svi tragaju za njom, ona je u njima. Jednostavno, kreativnost sputavamo dozvoljavajući joj da se pojavi samo u obliku i vremenskom periodu potrebnom da bi tako stvorili neku očekivanu vrednost. Zaboravljamo da nam je data rođenjem i da treba da joj dozvolimo da se ostvaruje u različitim oblicima a ne samo u očekivanim ili nametnutim.
Dokaz da se kreativnost sputava je odnos privrede prema kreativcima, kao i odnos kreativaca prema samoj kreativnosti, samim tim i prema privredi.
Odnos privrede prema kreativnost je uglavnom potcenjenog oblika, dok je odnos kreativaca prema upotrebi kreativnosti u privredi precenjenog oblika. Prvi je potcenjuju jer smatraju da bi se neke stvari desile kreativnost nije baš potrebna, što zbog privaćenih biznis modela i bitnosti procesa i procedura, što zbog navike da se na kreativnost gleda kao na nužno zlo ili na nešto što je potrebno ali ne mora baš da se i razume šta je ona i kako funkcioniše, jer bitno je da je posao „završen“. Drugi je precenjuju jer misle da je samo oni poseduju i razumeju, pokušavajući da nametnu njihov doživljaj kreativnosti i njene vrednosti za privredu i društvo.
I tako dok se privreda i kreativci takmiče u potcenjivanju i precenjivanju kreativnosti, ona čami čekajući da se pokaže u punom svetlu i ponovo se rodi u svakom od nas.
Danas kreativnost služi da se smisli dobar izgovor ili objasni određen proces. Privreda kreativnost koristi da se „snađe“ u poslovanju umesto da se ostvari i bude inspiracija. Na taj način ih obično „snađu“ neki loši tržišni uslovi na koje moraju da reaguju, gde za tu novu situaciju koja ih je snašla krive lošu kreativnost i koriste je kao izgovor za potcenjivanje kreativnosti. Naravno opet tragaju za boljom kreativnošću od prethodne i tako u krug jer nikad nisu od početka iskreno želeli da upoznaju kreativnost i odvojili dovoljno vremena za to.
Kreativci kreativnost koriste da pokažu kako oni pravilno njome hrane ego bez obzira što većini kreativaca češće „krče creva“ nego što im kreativnost donosi „pun tanjir“, jer se zadovoljavaju mrvicama koje ostanu na stolu posle privrede. Umesto da budu kreatori menija i za privredu i za sebe, kreativci ljubomorno čuvaju kreativnost i većina njih kao kuvari bez posla idu od restorana do restorana i govore kako bi oni bolje spremili jelo koje se servira tržištu.
Tako će biti sve dok jedni potcenjuju kreativnost a drugi precenjuju kreativnost.
I jedni i drugi greše jer ne poznaju kreativnost i njene vrednosti. Njeno postojanje.
Čak i kada se privreda oduševi kreativnosti, period oduševljena traje tek toliko koliko je potrebno da se postavi čuveno „trpno“ pitanje: Šta nas sprečava da implementiramo ovu kreativnosti? Tržište. Još jedan izgovor. Čim se on stvori, vrednost kreativnosti pada neverovatnom brzinom. Čak i odluka da se implementira se svodi upravo na to. Koliko dugo može kreativnost da preživi u svetu izgovora.
Sa druge strane kreativci opet prihvataju tu vrstu izgovora i prepuštaju kreativnost da se istroši tek tako jer eto imaju oni još kreativnosti i to na kilo, ipak su oni kreativci.
Zaboravljajući da treba da postavi pitanje: Šta nas inspiriše da ostvarim ovu kreativnost? Problem je što je odgovor na ovo pitanje izazov za koji treba da se bore, a i mnogo je lakše prebaciti krivici na privredu da ona ne razume kreativnost.
I privreda i kreativci zaboravljaju jednu istinu kada je u pitanju kreativnost.
Ona glasi: Kreativnost nema cenu ali ima vrednost.
U stvari, sve dok se odnos između privrede i kreativaca na temu kreativnosti zasniva na tome ko će bolje ili lošije da je potceni ili preceni rezultat će biti razgovor o ceni kreativnosti a ne o njenoj vrednosti za obe strane.
Kada pitate privredu da li im je potrebna kreativnost svi odgovoraju potvrdno, ali odmah potom kažu kako je nema. Isto tako, kada pitate kreativce da li im je potrebna privreda svi odgovaraju potvrdno, ali odmah potom kažu kako ih privreda ne razume.
Gde je problem? Zašto je to problem?
Problem je u večitoj borbi u ime kreativnosti koja se vodi sa različitih pozicija. Borba u kojoj svaka strana brani svoju poziciju umesto da se ostvaruju pozicije uz pomoć kreativnosti.
Kreativnost je „oružje“ i „oruđe“ mira.
Umesto da sednu i razgovaraju o uspostavljanju pozitivne međuzavisnosti oni se bore oko toga ko će od koga imati manju zavisnost.
Umesto da zajedno tragaju za jednostavnošću koju nudi prava kreativnost i koja će izazvati Aha i Wow efekat, oni pojednostavljuju kreativnost skraćujući joj tako životni vek.
Umesto da zajedno organizuju resurse potrebne da se vrednosti kreativnosti pokažu u najboljem svetlu, oni uskraćuju jedno drugom resurse na kojima može da se gradi kreativnost i tako upadaju u tunel gde stoje u mraku čekajući da ugledaju svetlost na kraju tunela, zaboravljajući da je kreativnost šibica koju poseduju samo treba da je zapale.
Umesto da zajedno budu posvećeni zajedničkim ciljevima u kojima će uloga kreativnosti biti pravilo procenjena, svako se za sebe maksimalno trudi da opravda svoje ciljeve, pravdajući ih, boreći se za njih da bi na kraju napravili kompromis oko kreativnosti.
Kada bi energiju koju potroše za odbranu ciljeva usmerili na kreiranje zajedničkih ciljeva videli bi da kreativnost predstavlja gorivo njihove sinergije.
Kreativnost je društveno odgovorna osobina čoveka. Ima svoju društvenu širinu. Učestvovala je u svim bitnim prirodnim i pozitivnim društvenim procesima.
Uvek kada privreda i kreativci zapnu u pravljenju kompromisa i tako uvodeći društvo u ciklus nasilja jednih prema drugima, kreativnost pronađe način da izađe na svetlost dana i predstavi se u najboljem svetlu.
To uliva nadu i predstavlja dokaz. Nadu da ćemo prihvatiti kreativnost kao vrednost. Dokaz da je deo svih nas i da je treba negovati, razvijati, usmeravati, podržavati, razumeti.
Privreda treba da prihvati da kreativnosti nije kancelarija, već deo poslovne kulture jer jedino tako će moći da pravilno proceni njene vrednosti za poslovanje.
Kreativci treba da razumeju vrednost kreativnosti za privredu i tako pomognu da se desi transformacija a ne samo trenutna promena.
Kreativnost je zajednička vrednost koju ne treba da stidljivo delimo, već da je umnožavamo i podržavamo.
Kreativnost, to smo mi.
